Užička ulica broj 12

09.02.2022
Printer-friendly version

 

 

 

 

ŠTA KRIJE VILA U UŽIČKOJ ULICI BR. 12

Tu vilu je 1940-1942, po narudžbini gospodina Ljubivoja (Ljubiše) Perišića autoprevoznika, projektovao i nadzor na izgradnji bio poznati predratni i posleratni arhitekta Vojin Simeonovića, moj otac. Još nekoliko vila pre Drugog svetskog rata, između ostalog, Vojin Simeonović je, takođe na poziv vlasnika, projektovao u Užičkoj (nekadašnjoj Rumunskoj) ulici i na Senjaku, vile u koje su se posle rata uselile rezidencije ambasadora nekih zemalja. U vili nekadašnjeg vlasnika Nikole Uzunovića u Užičkoj ulici 44 danas je rezidencija američkog ambasadora; u vili gospođe Olge Krsmanovič Užička br. 33 je rezidencija kanadskog; u vili gospodina Marka Markovića, Užička br. 31 bila je rezidencija ambasadora Gane (iako se Gana odatle iselila vila je još uvek u njihovom vlasništavu; u vili gospodina Rade Petrovića na Senjaku,  u Simićevoj ulici br. 6,  je rezidencija japanskog ambasadora.

Kako sa mojim saradnicima radim monografiju o mom tati Vojinu Simeonović, arhitekti i pilotu, imali smo mogućnosti da u sve kuće, koje su sačuvane, uđemo i sa vlasnicima obiđemo i eksterijere i enterijere tih zdanja. Bez problema smo dobili dozvolu za sve navedene vile i imali priliku da verodostojnije sagledamo šta je arhitekta uradio.

Naša želja a i potreba je bila da obiđemo i vilu u Užičkoj 12 ali tu smo naleteli izgleda na „zabranjeno voće“. Posle mnogo obraćanja nadležnima (od Ministirastava kulture i informisanja, Vlade Srbije, DIPOS-a, opštini Savski venac, u čijoj nadležnosti je, saznali smo, do 2019. godine bila vila, i da ne nabrajam razne pokušaje) da nam saopšte ko je vlasnik ili nadležan za tu kuću da bismo s njim stupili u kontakt, da bismo mogli da uputimo pismo i zamolimo za ulazak u zdanje. Kako su se svi oglušili bar za bilo kakav odgovor da ne znaju ili da nije u njihovoj nadležnosti konačno smo se obratili i kabinetu Predsednika Republike. Iz kabineta smo pismom od 17. novembra 2021. godine obavešteni: Имајући у виду уставне надлежности председника Рeпублике, а у жељи да помогнемо, обавештавамо Вас да смо Ваш допис проследили госпођи Ани Брнабић, председнику Владе Републике Србије и госпђи Маји Гојковић, министру, са молбом да надлежне службе Владе Републике Србије и Министарства културе и информисања сагледају Ваше наводе, као и да о томе будете обавештени писаним путем у законском року.

Sačekali smo zakonski rok, iako ne znamo koliki je on ali svakako ne pola godine ili godinu dan. Ni iz jedne od dve navedene ustanove do pre neki dan (a sada je već početak februara meseca) nismo dobili nikakvo obaveštenje pozvali smo Ministarstvo kulture da bismo dobili odgovor da oni nisu nadležni ... Zamolila sam da mi, kao što smo se mi pismeno obratili, to pismeno i odgovore. Na to je posle nekoliko dana usledio mail od 24. januara 2022:

Поштована госпођо Симеоновић Ћелић,

Министарство културе и информисања не поседује информацију о власништву над објектом у Улици ужичка бр.12 у Београду, нити је као државни орган надлежно да води такву врсту евиденције.

Препоручујемо вам да се са предметним захтевом обратите Катастру непокретности или Републичкој дирекцији за имовину.

Извињавамо се што сте чекали на одговор, велики број запослених у Министарству је имао или има ковид. Хвала на разумевању.

С поштовањем,

Бранислав Маричић / Branislav Maricic 

Шеф Кабинета / Chief of staff

Postavljam pitanje i čudim se: da li je moguće, a jeste, ući u vile u kojima su sada rezidencije stranih ambasadora, a u vilu koja očito pripada nekom?  je nemoguće.

Da li je to „zabranjeno voće“ ?

S poštovanjem

dr Ivana Simeonović Ćelić, istoričar umetnosti, profesor FlU u Beogradu, u penziji, i direktorka MUZEJ-a ZEPTER.