BOGOLJUB BOBA JOVANOVIĆ (1924-2021), OD BEOGRADA DO BEOGRADA, PREKO PARIZA I NJUJORKA

28.05.2021
Printer-friendly version



BOGOLJUB BOBA JOVANOVIĆ
(1924-2021)
Od Beograda do Beograda, preko Pariza i Njujorka

Skromno i tiho ali dostojanstveno, uz prisustvo porodice i malog broja odanih prijatelja, nedavno je sahranjen na Novom groblju Bogoljub Boba Jovanović, jedan od najmarkantnijih i najznačajnijih srpskih i jugoslovenskih umetnika.
            Rođen 1924. godine u uglednoj porodici češkog porekla, Bogoljub Jovanović je 1949. završio Akademiju likovnih umetnosti u Beogradu. Godine 1953, posle dve uspešne i zapažene izložbe u Galeriji ULUS i Galeriji Grafičkog kolektiva, krenuo je u Pariz. Nakon nekoliko godina odlazi u Njuork gde se dugo zadržava. Dolazi u Beograd s vremena na vreme, uglavnom tajanstveno, da poseti majku i sestru. Kada je majka umrla odlučio je da se konačno vrati u Beograd i najzad da tu završi svoj život.
Koliko je i šta je sve uradio teško je u potpunosti rekonstruisati. Nestalo je ono što je stvarao u Parizu, mnogo toga što je u Njujorku uradio. Od slika (ulja na platnu) danas je vrlo malo pronađeno: dve apstraktne (jedna, pariska, je stigla iz Rijeke u Beograd povodm  kapitalne izložbe ŠESTA DECENIJA u Muzeju savremene umetnosti) i nekoliko portreta. U većem broju su sačuvane "male slike na hartiji" ili "figurativni gvaševi i crteži malog formata" iz dva ciklusa : ciklus Poslovica i ciklus Mađioničara (izlagano na izložbi 1953, sačuvan je katalog), kao i dela rađenih mastilima u boji i voskom na papiru (stvaranih u Americi). Malo toga je doneo u Beograd a puno ostavio u Njujorku.
Čitava serija tih radova nazvana jednostavno Radovi na papiru. Izlagana je (određeni broj) u Beogradu prvi put kada mu Grafički kolektiv i Ljiljana Ćinkul otvaraju izložbu RADOVI NA PAPIRU 2006. godine. Od tada interesovanje za Bogoljuba Jovanovića je sve veće posebno kada je 2014. godine MUZEJ ZEPTER ustanovio nagradu STOJAN ĆELIĆ, umetnik, teoretičar i kritičar, akademik a  Jovanović bio prvi dobitnik.
Koliko je slikao? Još više je čini se crtao. Sačuvani su crteži u velikom broju na malim formatima hartije, često kancelarijskog papira. Mnoge je crteže datovao, na nekima pisao i mesto nastanka. Svi su oni iz vremena pre Bogoljubovog odlaska u Pariz (mnogo ih je razvejano kod raznih kolekcionara). Tek poneki su doneti iz Amerike.
Mnogo više o životu i radu Bogoljuba Bobe Jovanovića može se saznati iz monografije BOGOLJUB JOVANOVIĆ, autora Ivane Simeonović Ćelić i Ješe Denegrija koju je MUZEJ ZEPTER objavio povodom dobijanja nagrade.